Крајем осамдесетих година сада већ прошлог века ( тако близу а тако далеко) ТВ станице у Југославији су покренуле кампању убеђивања власника телевизора да плаћају ТВ претплату. Претплатницима је остављен избор – да плате или да им пломбирају ТВ апарате.
Наравно, већина Југовића се оглушила на позив да уредно плаћају ТВ претплату због чега је држава ( све ТВ станице су биле државне) запретила контролом која непогрешиво открива ко бесплатно гледа ТВ.
Тако смо чули за „шведски ТВ детектор”, уређај који је наводно детектовао телевизоре који нису пломбирани а чији власници нису платили ТВ претплату.
Целу кампању пратила је и оригинална али и прилично банална рекламна кампања која је требала да покаже да ће домишљате Југовиће који одбијају да плате дажбине, стићи казна.
Причало се онда да су се једино пензионери масовно одазвали позиву и плаћали редовно ТВ претплату. Остатак јавности је наставио по старом. Шта више, у ондашњем друштву су се појавиле небројене шале на рачун „шведског ТВ детектора”.
Суштина је у томе да је цела прича била чиста превара. Наиме, „шведски ТВ детектор” се састојао од класичне ТВ антене за пријем сигнала (ЛОГА 3) и електронског уређаја који је очитавао „неке” податке. Како се испоставило, то је био застарели видео рекордер, са потенциометрима на којима су казаљке „нешто” радиле.
Ко је имао чак и минимум техничког образовања или да је разумео као ради ТВ, одмах је схватио о чему се ради. Антена и стари видео рекордер нису могли ништа да открију. Све је то била превара на коју су насели само пензионери. Причало се тада да су се комшије међусобно пријављивале због чега су прекинута многа пријатељства.
Није јасно зашто је детектор био шведски. Али оно што се са сигурношћу може рећи јесте да он није био наш изум. Исти принцип плашења несавесних ТВ претплатника патентирао је британски Би-Би-Си. Још педесетих година. Енглези су патролирали комбијем који је имао антене на крову и „јурио” неплатише. Све је то подсећало на серију „Отписани” у којој Кригер јури Прлета и Тихог који крију илегалну радио станицу.
Аутор: Марко Лакић
Извор: Политика
